Помоћ и њега другог лица

Право на додатак за помоћ и његу другог лица има лице старије од три године којем је због тјелесних, менталних, чулних поремећаја, изражених промјена у здравственом стању неопходна стална помоћ и њега другог лица, под условом да ово право не може остварити по другом основу и не користи право на смјештај у установи социјалне заштите или су смјештени у другу установу на терет буџетских средстава.

Право може се остварити као трајно или привремено право.

Право могу остварити лица која су потпуно или дјелимично зависна од помоћи и његе другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба.

Додатак за помоћ и његу другог лица признаје се на основу налаза и мишљења стручних комисија:

  1. а) за дјецу до 18 година – комисија за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са сметњама у развоју,
  2. б) за пунољетна лица – комисија за утврђивање способности лица у поступку остваривања права из социјалне заштите.

Висина додатка за помоћ и његу другог лица обрачунава се у проценту од просјечне нето плате остварене у Републици у претходној години и износи:

  1. а) 20% од основице за лице које цјелодневно и у потпуности зависи од другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба и које није у могућности да уз употребу било којих помагала само задовољи те потребе и
  2. б) 10% од основице за лице којем је неопходна дјелимична помоћ другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба.

Документација потребна за остваривање права на помоћ и његу другог лица:

  • захтјев за остваривање права,
  • фотокопија Увјерења о пребивалишту/боравишту не старије од 60 дана-ЦИПС,
  • фотокопија Извода из МКР (родни лист),
  • лична карта лица за које /које подноси захтјев (на увид службеном лицу),
  • доказ о материјалном и радном статусу
  • фотокопија Извјештаја породичног доктора
  • фотокопија Налаза и мишљења доктора специјалисте (не старији од мјесец дана), те ранији налази и отпусна писма ради увида у ток лијечења и
  • друга документација која може послужити службеном лицу као доказ у управном поступку